Smart City

Šta je Smart City?

Smart City (pametni gradovi) koriste digitalne, savremene tehnologije, kao što su bežične mreže i mnoge aplikacije, a koje su bazirane na internetu, i menjaju način života na koji su ljudi navikli. To je koncept koji predviđa usvajanje pametnih tehnologija za razmenu podataka, uključujući Internet inteligentnih uređaja (IOT) i informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) kako bi se poboljšala energetska efikasnost, smanjile emisije gasova staklene bašte i poboljšao kvalitet života građana grada. Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) i Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU) zajednički su dale definiciju pametnih gradova. Oni su definisali da je pametan održivi grad „inovativni grad koji koristi informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) i druga sredstva za poboljšanje kvaliteta života, efikasnosti gradskog poslovanja i usluga i konkurentnosti, istovremeno zadovoljavajući potrebe sadašnjih i budućih generacija u pogledu ekonomskih, društvenih, ekoloških i kulturnih aspekata.”

Koncept pametnih gradova se razvio upravo zbog potrebe postizanja optimalnog, kvalitetnog, ekološki prihvatljivog, boljeg mesta za život ljudi.

Cilj Smart City?

Cilj pametnih gradova je poboljšanje kvaliteta života u gradskim oblastima, podsticanje inovacija i novih tehnologija na rešavanju teških problema generisanih sve većom urbanizacijom, kao što su zagađenje, potrošnja zemljišta, saobraćaj i zagušenje, energetske potrebe, poteškoće u pristupu javne službe i uopšte, ozbiljan urbani uticaj na životnu sredinu i poteškoće koje proizilaze iz velike gustine naseljenosti.

Naime, kontinuiran razvoj gradova je uticao na kvalitet životne sredine i stvorio ekološke probleme. Ovi problemi se odnose na potrošnju resursa i energije, zagađenje koje se emituje iz automobila i sistema grejanja koji se koriste u domaćinstvima, kao i velike količine stvorenog otpada. Sve veći broj ljudi živi u urbanim sredinama pa su se povećale i urbane usluge i infrastruktura koja je dostigla i premašila ograničenja u mnogim gradovima. Novim tehnologijama i inovacijama se radi na poboljšanju kvaliteta života stanovnika. To znači da gradovi treba da rastu u skladu sa konceptom održivog razvoja i da se radi na poboljšanju funkcionalne urbane infrastrukture kako bi imali pozitivan uticaj na kvalitet života lokalne zajednice. Prema tome, gradovi treba istovremeno da budu pametni i održivi.

Šta obuhvata Smart City?

Može se reći da pametni gradovi obuhvataju:

  • ICT ( Information and communication technology) kojima su obuhvaćene sve pore poslovnih i privatnih procesa.
  • Pametnu mrežu (Smart grid) koju čini složena elektronična mreža koja na inteligentan i optimalan način osigurava funkcioniranje svih sastavnih elemenata grada.
  • Pametno merenje koje je orjentisano na povećanje energetske efikasnosti jer omogućava optimalno korištenje energentima.
  • M2M i IoT koji se odnose na internetsko povezivanje svih uređaja uz primjenu M2M (Machine to Machine communication).
  • ITS (Inteligent Transport System) odnosi se na informacijsko-komunikacijsku nadgradnju klasičnog prometnog sistema. Omogućava bolje upravljanje prometom, kao i incidentnim situacijama. Promet u gradovima čini

Razvoj senzora, mobilnih uređaja, pametnih vozila, beskontaktne tehnologije, preko monitoringa i upravljanja gradskim transportnim sistemima u realnom vremenu, pa sve do razvoja koncepta inteligentne mobilnosti (smart mobility) i mobilnosti kao usluge (Mobility-as-aService), u budućem periodu zahteva primenu sofisticiranih komunikacionih tehnologija. IoT (Internet of Things) predstavlja infrastrukturu međusobno povezanih objekata, ljudi, transportnih sistema i informacionih resursa sa inteligentnim servisima u cilju procesiranja informacija iz fizičkog i virtuelnog okruženja.

Pametni gradovi bazirani na konceptu IoT imaju uticaj na svakodnevni život, u smislu različitih pogodnosti, projektovanja pametnih kuća, pametnih automobila, pametnih transportnih sistema, itd. Svakodnevni život može postati lakši i komforniji usvajanjem različitih komunikacionih tehnologija na bazi IoT.

Inovacije koje obuhvata Internet of Things se odnose na: senzore za detektovanje gužve u saobraćaju, praćenje nivoa vode i generalno infrastrukture vode u gradu, aplikacije za parking mesta, sistemi za inspekciju mostova, automobili sa autopilotima, senzori za upravljanje otpadom, rasveta, senzori za detekciju požara, monitoring energije, solarne ploče, pametna logistika za prevoz terete, komunikacija između automobile, dronovi, nadzorne kamere, „body“ kamere, policajci mogu biti opremljeni kamerama kako bi bolje snimili trenutnu situaciju, detekcija trenutnih dešavanja, ljudi bi bili u toku sa trenutnim dešavanjima u okruženju.

Posebna oblast primene IoT je IoV (Internet of Vehicles) gde primena odgovarajućih komunikacionih tehnologija ima ključnu ulogu u pogledu efikasnije realizacije transportnih potreba stanovnika. Kao i druge aplikacije na internetu, koncept IoV oslanja se na centre za obradu podataka koji bi podatke mogli da skladište, obrađuju i prosleđuju. IoV korisničke aplikacije zahtevaju prikupljanje svakodnevnih informacija o raznim segmentima gradskog transportnog sistema, kao na primer, informacije o raznim vidovima i mogućnostima realizacije putovanja, informacije o funkcionisanju sistema javnog transporta putnika, mogućnost monitoringa i upravljanja sistemom u realnom vremenu, upravljanje sistemom parkiranja i sl. U tom cilju mogu se primeniti različite komunikacione tehnologije koje se odnose na specifične karakteristike svake aplikacije.

Smart City i životna sredina

Koncept pametnih gradova se sve više usvajaja kao način da gradovi i urbana sredina smanje svoju potrošnju energije i zagađenje. Da bi grad bio ekološki prihvatljiv, mora prvo prikupiti podatke o životnoj sredini. Na primer, posedovanje senzora za merenje kvaliteta vazduha u gradu može pružiti informacije koje su potrebne da bi se identifikovali uzroci i posledice zagađenja

Podaci povezani sa okruženjem nisu ograničeni samo na objekte, već se odnose i na ljude. Planiranje grada može biti mnogo efikasnije ako se pronađu i ispitaju podaci o ponašanju građana. Na primer, transportna preduzeća mogu da menjaju svoje rasporede, kao što su rute i broj smena na osnovu potreba građana. Sa takvim podacima efikasno mogu alocirati resurse i sprečiti značajne količine otpada. Pored toga, brojne su i druge pogodnosti koje nose pametni gradovi kako bi zaštitili životnu sredinu i poboljšali kvalitet života stanovnika.

Inicijative Smart City širom sveta

U drugoj deceniji 21. veka, mnogi gradovi širom sveta počeli su ozbiljno razmatrati primenu pametnih tehnologija kako bi postali efikasniji i održiviji. Ovakve inicijative imaju za cilj rešavanje ključnih izazova urbanih sredina, poput saobraćajnih gužvi, zagađenja, energetske efikasnosti i upravljanja javnim uslugama.

Gradovi širom sveta se nalaze u različitim fazama razvoja i primene pametnih tehnologija. Međutim, postoje neki gradovi koji su ispred drugih u stvaranju potpuno pametnih gradova. To uključuje:

  • Barselona, Španija
  • Kolumbus, Ohajo, SAD
  • Dubai, Ujedinjeni Arapski Emirati
  • Hong Kong, Kina
  • Kanzas Siti, Misuri, SAD
  • London, Engleska
  • Melburn, Australija
  • Njujork Siti, Njujork, SAD
  • Rejkjavik, Island
  • San Dijego, Kalifornija, SAD
  • Singapur
  • Tokio, Japan
  • Toronto, Kanada
  • Beč, Austrija

Singapur, kao grad-država, smatra se jednim od lidera u trci ka stvaranju potpuno pametnih gradova. U Singapuru se koriste IoT kamere za praćenje čistoće javnih prostora, gužve i kretanja registrovanih vozila. Takođe postoje sistemi za praćenje potrošnje energije, upravljanje otpadom i korišćenje vode u realnom vremenu. Osim toga, postoji testiranje autonomnih vozila i monitoring sistema za zdravlje i dobrobit starijih građana.

Singapur, kao grad-država, smatra se jednim od lidera u trci ka stvaranju potpuno pametnih gradova. U Singapuru se koriste IoT kamere za praćenje čistoće javnih prostora, gužve i kretanja registrovanih vozila. Takođe postoje sistemi za praćenje potrošnje energije, upravljanje otpadom i korišćenje vode u realnom vremenu. Osim toga, postoji testiranje autonomnih vozila i monitoring sistema za zdravlje i dobrobit starijih građana.

U Kanzas Sitiju su uvedene pametne ulične svetiljke, interaktivni kiosci i preko 50 blokova besplatnog Wi-Fi- ja. Detalji o parkirnim mestima, merenje protoka saobraćaja i omiljena mesta pešaka dostupni su građanima putem aplikacije za vizualizaciju gradskih podataka.

San Dijego je instalirao 3.200 pametnih senzora za optimizaciju protoka saobraćaja i parkinga, kao i poboljšanje javne bezbednosti i ekološke svesti. Električna vozila su podržana solarno-električnim punjačima, a povezane kamere prate probleme u saobraćaju i kriminal.

Sistemi za nadzor saobraćaja su takođe prisutni u Dubaiju, koji ima telemedicinska i pametna rešenja u zdravstvu, kao i pametne zgrade, infrastrukturu, obrazovanje i opcije za turizam.

Jedan od najpoznatijih primera je Barselona, koja je započela transformaciju u pametni grad kroz projekat "Smart City Barcelona". Ovaj projekat uključuje postavljanje senzora za praćenje saobraćaja, upravljanje javnom rasvetom i otpadom, kao i pružanje građanima mogućnosti da koriste digitalne platforme kako bi pristupili raznim uslugama grada.

Istorijat koncepta pametnih gradova svedoči o napretku i evoluciji čovečanstva u urbanom razvoju. Od utopističkih vizija prošlosti do savremenih primena, pametni gradovi postaju stvarnost zahvaljujući brzom napretku digitalne tehnologije i interneta stvari. Njihov uticaj na način života i funkcionisanje gradova već je očigledan, a očekuje se da će nastaviti da oblikuju gradove budućnosti.

Istorijat Smart City

Koncept pametnih gradova predstavlja jedno od najintrigantnijih i revolucionarnih obećanja modernog urbanog razvoja. Ovaj koncept seže unazad decenijama, a njegova evolucija svedoči o težnji ljudskog društva da optimizuje gradove, poboljša kvalitet života i održi ravnotežu s okolinom. Od utopističkih vizija prošlosti do savremenih primena, istorijat pametnih gradova otkriva putanju od naučne fantastike do stvarnosti.

Pioniri i vizionari pametnih gradova

U 20. veku, mnogi pioniri i vizionari su doprineli razvoju koncepta pametnih gradova. Jedan od najpoznatijih bio je američki arhitekta i urbanista Frenk Lojd Rajt, koji je još 1935. godine predstavio ideju Broadacre City, decentralizovanog naselja koje bi koristilo napredne tehnologije i modernu infrastrukturu kako bi poboljšalo kvalitet života stanovnika.

U 1960-ima, u okviru projekta RAND Corporation pod nazivom "Sistem gradova", razvijen je koncept "gradova sutrašnjice", koji je promovisao ideju povezanih gradova uz pomoć informacionih tehnologija i inteligentnih sistema.

Ipak, ideja o pametnim gradovima nije stvarala ozbiljniji uticaj na urbanističke planere i vlasti sve do 1990-ih godina, kada su se tehnološki napredak i potreba za održivim razvojem počeli intenzivirati.

Evo glavnih prekretnica u razvoju pametnih gradova, prema podacima GlobalData:

1974. Los Anđeles je kreirao prvi urbanistički projekat zasnovan na velikim podacima: izveštaj "Analiza klastera Los Anđelesa”.

1994. Amsterdam je kreirao virtuelni "digitalni grad" - De Digital Stad (DDS) - kako bi promovisao korišćenje interneta.

2005. Cisco je izdvojio 25 miliona dolara u periodu od pet godina za istraživanje pametnih gradova.

2008. IBM-ov projekat "Pametniji svet" istraživao je primenu senzora, mreža i analitike u rešavanju urbanih problema.

2009. IBM je predstavio kampanju "Pametniji gradovi" vrednu 50 miliona dolara kako bi pomogao gradovima da efikasnije funkcionišu.

2009. Zakon o obnovi i reinvestiranju Amerike (ARRA) obezbedio je finansiranje za pametne mreže u SAD-u.

2009. EU-ova Direktiva o električnoj energiji zahtevala je od država članica EU da do 2020. godine uvedu pametna brojila za 80% potrošača.

2010. Japanska vlada je imenovala Yokohamu kao projekat demonstracije pametnog grada.

2011. IBM je izabrao 24 grada kao dobitnike programa "Pametniji gradovi" između 200 prijava.

2011. Prvi Svetski kongres pametnih gradova u Barseloni okupio je 6.000 posetilaca iz više od 50 zemalja.

2012. Barselona je uvela sisteme zasnovane na podacima za upravljanje gradom, uključujući javni prevoz, parkiranje i javnu rasvetu.

2013. Kina je objavila prvu grupu od 90 gradova, opština i gradova koji će postati pilot pametnih gradova.

2013. Gradonačelnik Londona je osnovao "Smart London Board" kako bi oblikovao strategiju digitalne tehnologije Londona.

2014. Kina je pokrenula drugu grupu od 103 pilot pametna grada.

2014. Gradski savet Beča je pokrenuo strateški okvir za pametni grad Beč do 2025. godine.

2015. Kina je objavila treću grupu od 84 pametna grada, ukupno 277.

2015. Indijski premijer Narendra Modi je pokrenuo "Misiju pametnih gradova" za 100 indijskih gradova.

2016. Kolumbus je osvojio nagradu od 50 miliona dolara za pametne gradove od američkog Ministarstva saobraćaja.

2017. Britanska vlada je pokrenula program testiranja i proba za 5G.

2017. Hong Kong je objavio plan pametnog grada.

2018. Toronto i Sidewalk Labs, podružnica Google-a, najavili su plan za razvoj pametnog obalnog područja.

2018. London je ažurirao svoj plan iz 2013. godine s lansiranjem puta "Smarter London Together”.

2018. Indeks poslovnih škola IESE "Gradovi u pokretu" rangirao je Njujork, London i Pariz kao svoja tri najbolja grada.

2018. Singapur je osvojio nagradu za "Pametni grad 2018." na Svetskom kongresu pametnih gradova.

2019. Ford se obavezao da će podržati standard "Celularno vozilo ka svemu" (C-V2X).

2019. Planiranje Sidewalk Labs-a za Toronto je snažno kritikovan zbog pitanja o zaštiti podataka.

2019. G20 države su odabrale Svetski ekonomski forum za tajništvo Globalnog saveza G20 pametnih gradova.

2019. Federalna komisija za komunikacije SAD-a je odabrala Njujork i Solt Lejk Siti za testiranje 5G mreža.

2020. Vijetnam će početi rad na novom pametnom gradu blizu Hanoja, sa ciljem da se završi do 2028. godine.

2030. Do 2030. godine, broj gradova u svetu sa populacijom od preko 10 miliona stanovnika će porasti na 43.

2050. Do 2050. godine, očekuje se da će do 70% svetske populacije živeti u gradovima.

Razvoj digitalne tehnologije i interneta stvari (IoT)

Tokom 1990-ih i početkom 2000-ih godina, brz razvoj digitalne tehnologije i internet stvari (IoT) postao je ključan faktor u razvoju pametnih gradova. Pojava IoT-a omogućila je povezivanje svakodnevnih objekata i infrastrukture putem interneta, što je omogućilo razmenu podataka i automatizaciju mnogih aspekata urbanih sredina.

Pojavom IoT-a, koncept pametnih gradova postao je konkretniji. Gradovi su počeli koristiti senzore za prikupljanje podataka o saobraćaju, kvalitetu vazduha, upravljanju otpadom i drugim aspektima kako bi bolje razumeli funkcionisanje grada i mogli efikasnije da planiraju njegov razvoj.