Smart City Oslo: Prvi grad na svetu koji ima Klimatski budžet

image

Prvi grad na svetu koji ima Klimatski budžet

Oslo, prestonica Norveške, ističe se kao jedan od najbrže razvijajućih gradova u Evropi kada je reč o održivosti. Njegovi ogromni napori i postignuća u ovoj oblasti doveli su ga na prvo mesto na Indeksu održivosti gradova za 2022. godinu, nakon što je 2018. godine bio na osmom mestu. Ovaj grad, poznat po bankarstvu, trgovini i pomorstvu, ima populaciju od skoro 700.000 stanovnika, a njegova vizija je da postane pametan, zeleni i inkluzivni grad koji napreduje u svim aspektima društvene, ekonomske i ekološke strukture.

Oslo je dobio titulu Evropske zelene prestonice 2019. godine, a gradonačelnik Raymond Johansen naglašava da teže da budu globalni lider u korišćenju javnih nabavki kao strateškog alata za postizanje održivosti i ispunjavanje ciljeva u vezi sa klimatskim promenama.

Ključni deo Oslove strategije za održive nabavke, koja datira iz 2017. godine, je posvećenost očuvanju zelenih površina, socijalnoj inkluzivnosti i pravičnosti, kao i usmeravanje ka novim i inovativnim praksama koje će grad učiniti pametnijim. Snažan naglasak stavljen je na pružanje građanima i preduzećima rešenja i usluga koje odgovaraju sadašnjim i budućim potrebama zemlje i planete.

Zelene površine

Jedan od ključnih elemenata koji Oslo čini liderom u održivosti su zelene površine. U ovom gradu, ukupno milion stabala raste unutar urbanih granica, a dve trećine površine čine šume, parkovi i jezera. Oslo je uspešno postigao ciljeve zagađenosti vazduha koje je postavila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), sa vrednostima između 10 i 12 µg/m³, zahvaljujući velikim zelenim površinama i niskim emisijama ugljenika. Procenjuje se da u Oslu postoji oko 1.400 km šumskih puteva i 2.100 km prirodnih staza.

Odlučnost grada u očuvanju zelenih površina i smanjenju zagađenja vazduha postavlja Oslo kao lidera u domenu održivog razvoja i zaštite životne sredine. Njegovi napori predstavljaju inspiraciju i primer za ostale gradove širom sveta koji žele da koračaju ka održivijoj budućnosti za svoje građane i planetu.

Oslo je svetli primer kako gradovi mogu aktivno raditi na održivosti, pažljivo balansirajući društvene, ekonomske i ekološke potrebe kako bi stvorili bolje i zdravije okruženje za svoje stanovnike. Njegova predanost ovom cilju i izvanredni rezultati svrstavaju ga među najnaprednije gradove u svetu, i daju nadu da će se održiva praksa i dalje širiti širom planete.

image
image

Oslo na putu ka obnovljivoj energiji i nultim emisijama do 2030. godine

Grad koristi veliku količinu obnovljive energije, pre svega hidroelektrične, koja čini oko 60% ukupne potrošnje energije. Emisije štetnih gasova znatno su smanjene od 2013. godine, a grad je na dobrom putu da postigne cilj gotovo nultih emisija do 2030. godine.

Emisije štetnih gasova se prate i nadziru na nivou celog grada, a gradska uprava investira resurse u zelenije projekte umesto opcija zasnovanih na fosilnim gorivima. Grad ima ambiciozan plan da stvori centar bez automobila, a istovremeno uvodi podsticaje kao što su davanje kredita za električne bicikle, poboljšanje pristupa javnom prevozu, oslobođenje putarina za vozače električnih automobila, kao i poreske olakšice.

Klimatska strategija

Klimatska strategija Osla predstavlja izuzetan primer zelene transformacije koja služi za postizanje ciljeva grada u vezi sa klimom, dok istovremeno razvija i unapređuje postojeće urbano okruženje. Oslo je usmeren ka tome da postane grad koji ne emituje štetne gasove i koji se bolje bori protiv klimatskih promena.

Značajno postignuće u ovoj oblasti je uvođenje Klimatskog budžeta. Oslo je trenutno prvi grad na svetu koji je usvojio Klimatski budžet u skladu sa Pariskim sporazumom. Budžet obuhvata nekoliko mera koje kvantifikuju promene i smanjenje emisija potrebne do 2030. godine. Neki od prioriteta uključuju upravljanje zemljištem, transport, građevinarstvo, otpad, energetiku, potrošnju i upravljanje klimatskim promenama.

Održiva i cirkularna potrošnja

Grad ima jasnu strategiju koja će omogućiti održivu potrošnju i smanjenje materijala, u skladu sa kriterijumima Strategije Nabavki. Fokus će biti pre svega na oblastima hrane, plastike, elektronike, tekstila, građevinskih materijala i konstrukcija.

Jedan od uspešnih projekata koji svedoči o angažmanu Osla u sferi održive potrošnje je saradnički projekat sa kompanijom za obuku radnika pod nazivom Oslokollega. Cilj projekta je bio prikupljanje elektronske opreme radi ponovne upotrebe i reciklaže. Rezultat ovog projekta bio je da je od više od 11.025 laptopova, 506 uspešno reciklirano, dok je preostalih 8.877 laptopova ponovo korišćeno u periodu od 2016. do 2020. godine.

Transport

Oslo je napravio značajan napredak kada je reč o održivom javnom prevozu, sa sve većim udelom autobusa sa nultom emisijom. Pored toga, biogas je još jedan ključni izvor energije za autobuse i vozila teške gradnje, kao što su kamioni za smeće. Interesantna činjenica je da se biogas koji se koristi u Oslu proizvodi lokalno u regionu, od otpada hrane i kanalizacije.

Broj ljudi u Oslu koji putuju javnim prevozom, biciklom i pešice takođe raste. Oslo ima najveći procenat električnih automobila na svetu i često se naziva "glavnim gradom električnih vozila u svetu". Vlada Osla je učinila kupovinu i posedovanje električnih vozila veoma privlačnim, što je stimulisalo privatno tržište vozila bez emisije. Trenutno se procenjuje da je oko 60% svih novih putničkih automobila koji se prodaju u Oslu električno.

Održiva hrana

Novi sporazumi Osla o hrani od 2023. godine propisuju da novi dobavljači moraju isporučiti održivu biljnu i sezonsku hranu. Grad neprestano radi na razvijanju portfolija okvirnih sporazuma koji nude održive alternative, kao i pojednostavljene i pristupačne izbore.

Procenjuje se da je u periodu od 2018. do 2019. godine udeo proizvoda sa oznakom "Fer trgovačka marka" porastao sa 13% na 25%. Grad je takođe uspeo da poveća udeo organske hrane sa 2% u 2018. na 10% u 2020. godini, sistematskim radom na upravljanju kategorijama i asortimanom.

Postizanje ciljeva održivog razvoja

Prema prototipu indeksa koji su stvorili Mreža za rešenja održivog razvoja UN i neprofitna organizacija Bertelsmann Stiftung, Oslo se nalazi među pet najboljih gradova kada je reč o postizanju ciljeva održivog razvoja. Ti specifični ciljevi trebalo bi da budu ostvareni do 2030. godine, kako je izvestio članak Svetskog ekonomskog foruma.

Oslo je fantastičan primer onoga što grad može postići kada je u pitanju održivost i na dobrom je putu da postane jedan od najzelenijih gradova na svetu. Njegovi ciljevi za budućnost su impresivni i tek ćemo videti kako će drugi slediti njegov primer.