NSmartCity: Autobusi na gas

Autobusi na gas

image

"Pametni" gradovi imaju i "pametan" javni prevoz, a Novi Sad pokušava da se približi tom idealu u saobraćaju, zasad najviše kroz intenzivnu obnovu zastarelog voznog parka. U poslednjih par godina, nabavljeno je čak 100 novih autobusa.

JGSP Novi Sad je obnovio vozni park, kada je, u prvoj turi, stiglo 29 novih autobusa na gas turskog proizvođača BMC kupljenih kreditom EBRD.

Vozni park ovog preduzeća je bio tad bogatiji za 24 solo autobusa tipa Procity 12 CNG i 5 zglobnih autobusa tipa Procity 18 CNG. Ove autobuse je JGSP Novi Sad kupio kreditom EBRD za 5,773 miliona evra nakon što je BMC pobedio na tenderu koji je takođe organizovala EBRD. Pored BMC, na tenderu su učestvovala još dva proizvođača iz Turske, i to turski ogranak proizvođača Mercedes-Benz i Otokar.

Solo će moći da primi do 90 putnika, a zglobni 140. Svi za pogon koriste prirodni gas koji manje zagađuje životnu okolinu, imaju ugrađenu klimu za putnike i vozača, platformu za osobe sa invaliditetom i mesto za invalidska kolica. Takođe, kako navode u GSP-u, pružaju video-nadzor i vajfaj.

Autobuska karta je po pristupačnoj ceni, tako da ljudi mogu biti zainteresovani da se voze gradskim prevozom i da se tako relaksira veliki pritisak u saobraćaju.

GSP očekuje manje troškove poslovanja preduzeća zbog korišćenja komprimovanog prirodnog gasa. Ovi autobusi čine polovinu voznog parka i omogućiće značajnu uštedu od oko 20 miliona dinara mesečno.

Odlike solo autobusa

Procity je tehnički i vizuelno ostao potpuno isti kao u prvoj turi. Detalj koji je ovog puta primetan, jeste nedostatak parking senzora sa zadnje strane autobusa.

U vozačkoj kabini se nalazi protivpožarni aparat, u posebno oblikovanom delu iza sedišta. Znatno lepše i skladnije rešenje povećalo je raspoloživi prostor oko sedišta, i eliminisalo jednu od najčešćih primedbi vozača. Posebno raduje činjenica da je fabrika u Turskoj rešila da se pozabavi i tim malim, ali itekako bitnim detaljima.

Gasni solo BMC takođe je samo kraća verzija tipične novosadske konfiguracije. U okviru standardne dvanaestometarske platforme ugrađen je 8.9 litarski Kaminsov motor od 320 ks. Njegova kriva obrtnog momenta doseže tačku od 1220 Nm, što je nešto manje od učinka u zglobu. Ipak, ako se ima u vidu značajno manja masa, kao i to da je motor uparen sa ZF-ovim šestostepenim automatikom, brzinske karakteristike na dominantno ravničarskom terenu svakako će ići u prilog solo verziji.

Vozački prostor je u potpunosti identično opremljen i organizovan. Unutar relativno male kabine, nalazi se čak 5 pregrada za stvari i opremu vozača. Za rashlađivanje je zadužen Safkar klima uređaj, dok je standardno radijatorsko grejanje potpomognuto učešćem Valeovog predgrejača-"vebastera". Radi bolje preglednosti putničkog salona, naročito u zoni vrata, ugrađeni su dodatni unutrašnji retrovizori. Iako su velike, ovalne površine, samo staklo bi moglo da bude izrađeno tako da intenzivnije približava odraz u njemu.

Putnički salon je izrađen tako da prima ukupno 90 putnika, od kojih 28 može da se smesti na lakotapaciranim sedištima. Svakako, tu je i mesto za smeštaj putnika u kolicima, koji u vozilo mogu da uđu putem mehaničke rampe na drugim vratima. Smeštaj rezervoara na krov omogućio je postavljanje kutija za smeštaj prtljaga u prednjoj zoni, sa obe strane. Informacioni displeji i ovog puta su stigli iz Novatronika, i podrazumevaju panele za spoljašnji prikaz podataka.